Ako konzumirate hranu visokog kvaliteta, i još uvek konzumirate visok nivo rafiniranih ugljenohidrata, (što mnogi ljudi čine, pogotovo kada poste) nećete uživati punu korist poboljšanog imuniteta. Visok nivo rafiniranih ugljenohidrata u vašoj ishrani gotovo sigurno vodi ka visokom nivou glukoze u krvi, što zauzvrat dovodi do toga da se oslobađaju velike količine insulina – a visok nivo insulina može ozbiljno da smanji vaš imunološki sistem. Držanjem nivoa šećera u krvi i insulina što je moguće niže, održavate vaš imuno sistem na visokom nivou spremnosti. 

Šećer sam po sebi takođe ima ozbiljan negativan uticaj na vaš imuno sistem. Jedenje slatkiša bilo koje vrste utiče na sposobnost belih krvnih zrnca da napadaju i uništavaju napadajuće patogene agense. Negativan efekat samo jedne čaše bezalkoholnih slatkih ili gaziranih pića može da ostane u organizmu više od dvanaest sati. Pored toga, šećer snižava sposobnost vašeg tela da proizvodi antitela, hemijske glasnike koji prepoznaju napadače i daju uzbunu koja mobiliše bela krvna zrnca da ih napadnu.

Drugi krucijalni element vaše ishrane koji se odnosi na imunitet je unos esencijalnih masnih kiselina. Ravnoteža omega-3 i omega-6 masnih kiselina je veoma važna za proizvodnju hemijskih glasnika – hormona i eikosanoida – koji nalažu vašem imuno sistemu šta da čini. Ako se ravnoteža nagne previše u korist omega-6 masnih kiselina, kao što se često dešava među ljudima koji koriste tipičnu visoko raniniranu ugljenohidratsku ishranu, putevi koji stvaraju hemijske glasnike neće pravilno funkcionisati.

Kada bela krvna zrnca (limfociti) odbiju napadajuće patogene agense, što čine bukvalno milion puta dnevno u zdravoj osobi, oni stvaraju velike količine slobodnih radikala u procesu. Ako ste bolesni, vaš imuno sistem će praviti veći broj slobodnih radikala. Da bi ste se zaštitili od viška slobodnih radikala, potrebna vam je hrana sa puno prirodnih antioksidanata, kao i dodatne vitaminske hranljive materije.

Postoji jedan odlučujući faktor u razmatranju podizanja vašeg imuniteta. Verovatno ste uočili da je veća verovatnoća da ćete se razboleti kada ste pod stresom. To se može objasniti. Stres proizvodi hormon kortizol, a kortizol može da uspori vaš imuno sistem ili da ga obori blokirajući proizvodnju hemijskih glasnika. Nivoi kortizola se prorodno podižu kako starimo. U kombinaciji sa stalnim visokim životnim stresom na početku dvadeset prvog veka, potpuno je verovatno da je vaš nivo kortizola stalno visok, sa odgovarajućim depresivnim uticajem na vaš imunitet.

Primarnu odbranu vašeg tela od napadajućih patogenih agenasa predstavljaju vaša koža i epitelne ćelije – obloga vaših organa, uključujući vaš respiratorni i crevni trakt. Ako su oni oslabljeni, štetni inficirajući agensi mogu lakše da prodru. Ako neki inficirajući agens prođe kroz vašu epitelnu odbranu, vaši unutrašnji odbrambeni sistemi – razne vrste belih krvnih zrnaca, antitela, i hemijski glasnici – preuzimaju borbu. Svi aspekti vašeg imuno sistema stalno patroliraju da bi otkrili ne samo napadajuće patogene agense već i defektne i kancerogene ćelije u vašem telu. Za održavanje jake odbrane, morate obratiti pažnju na sledeće :